08.07.2009 (dan 19)
Aqaba
Probudio sam se prvi. Kakvo divno jutro. Totalna tišina koja para uši. Prelijepo. Budimo Beduina i vozi nas do sela Wadi Rum. Upravo dolazi bus za Aqabu. Pozdravljam se sa svima. U busu su sve žene pokrivene crnom odjećom. Možda čak i danas odem u Egipat, a ako ne, onda sutra. Stigao u Aqabu oko 8.30. To je grad na Crvenom moru i najveće odmaralište za Jordance. Grad mi se sviđa. Definitivno je najljepši grad u Jordanu. Obišao sam malu tvrđavu koju su Englezi razorili topovima s mora 1917. godine. Tu je i mali muzej koji sam obišao, ali nema ništa zanimljivo. I sama tvrđavica nije impresivna. Jedino što sam se tu malo odmorio i sjeo na klupicu i zapalio cigaru. Nisam nešto previše ni razgledao.
Aqaba
Nema mnogo ni da se vidi. Vjerovatno ću ostati jedan dan u Aqabi. Popio sam par sokova na plaži. Plaža je užasna! Pitanje je da li plaža uopšte i postoji. More je prljavo, a stolove od kafana su postavili do same vode. Ne sviđa mi se. Planiram da se kupam svakako u Egiptu. Zatim sam otišao do egipatskog konzulata da uzmem vizu. Ali čeka me veliko razočarenje, jer vizu mogu dobiti tek za 5 dana. A meni treba danas. Baš ništa ne ide danas. A ne ostaje mi se više ovdje. Da li da idem odmah u Izrael? Umoran sam i razmisliću danas šta i kuda dalje. Uzeo sam sobu u hotelu Al Jeber. Vlasnik je neki islamski fanatik, a pomoćnik ima stakleno oko, kakvi likovi!
Aqaba
Soba nije loša, ali su kupatilo i WC katastrofa. Ručao sam u jednom finom restoranu mixed grill, ruska salata, i 2 soka. Otišao sam do Internet kluba i 3 sata prebacivao slike sa fotoaparata, jer su kompjuteri u raspadanju. Sutra ujutro ću ipak u Izrael, ne mogu čekati 5 dana ovdje.
09.07.2009 (dan 20)
Aqaba, Amman
Ne mogu više. Idem kući. Odjavio sam se iz hotela i popio kafu sa taksistom, jednim finim momkom koji me pozvao svojoj kući da vidim kako izgleda arapski dom iznutra. Popričali nekih sat vremena. Upoznao me sa čovjekom koji je glumio u filmu „Lorens od Arabije“. Bio dubler Omara Šarifa. Isti on. Ima 80 godina, a ja kad sam ga vidio pomislio sam evo Omara Šarifa! Vlasnik je male prodavnice suvenira, a cijela prodavnica mu je izlijepljena slikama sa snimanja filma. Na nekim je on sa Omarom Šarifom.
Aqaba
Nije mi se dopao njegov karakter. Pita me da li znam nekog Jordanca iz Sarajeva, koji je doktor u bolnici, veliki stručnjak za nešto, ne mogu da se sjetim za šta. Naravno da ga ne znam. Izgleda da mu se i ne sviđa činjenica što nisam musliman. Pa ne sviđaš se ni ti meni. U obližnjoj prodavnici pića (da, ovdje ima i to) kupio jednu konzervu piva „Petra“ kojeg sam tražio danima. Sadrži 10% alkohola. I ovi Arapi kad piju, piju pravo. Otišao sam do mora i uživajući u pivu, razmišljao da li da idem u Izrael ili ne. To je manje od 10 km. Umoran sam od autobusa, a i od Arapa. Ne mogu više. Sve bi bilo drugačije da sam odmah prešao u Egipat. U Dahabu bi se dobro odmorio 5-6 dana, kupao i ležao na plaži i bio bi spreman za nastavak putovanja. A i kod kuće sam ostavio dosta problema koji me proganjaju ovdje. Ništa, odlučio sam da idem kući! Otišao sam do Jett bus stanice i kupio kartu za Aman za 7 JD. Dobra, sisata Arapkinja prodaje karte. Ovdje ih ima i malo slobodnijih. Bus je u 14.00. Bio sam na 1 metar od Crvenog mora i nisam se ni okupao. Dosta mi je ove zemlje. Umoran sam. Nadam se da ću uspjeti da pomjerim let što prije. Došao sam u Aman oko 18.00. Neki taksista me pokušao odvući u neki hotel i objašnjava mi da je predstavništvo Turkish airlinesa zatvoreno i da idem sutra. Ne vjerujem mu, sve su to lopovi. Otišao sam do neke turističke agencije i raspitao se. Tačno je da je predstavništvo u gradu zatvoreno, ali se ta stvar može srediti na aerodromu, 2 sata prije leta. Moram platiti 50 evra za promjenu leta. Hoću da letim još večeras. Popio sam sok u nekoj rupi. Poslednja noć u Amanu. Pošto mi se više ne ostaje u dosadnom Amanu, uzeo sam taksi do aerodroma i došao nekoliko sati prije leta. Nakon par sati čekanja, poletio sam nazad kući.