19.02.2011 (dan 26)
Pulau Tioman
Odmah ujutro smo krenuli do glavnog sela na ostrvu, a koje se zove Tekek. To je jedna ulica, nekoliko oskudno snabdjevenih prodavnica sa obe strane i to je sve. Cijelo ostrvo je duty – free zona, tako da je tu i jedan malo veći duty free shop. Kupili smo vodu, čokoladu i pivo.
Kampung Tekek
Prva namjera je bila da kupimo nekog tropskog voća, ali ništa nismo našli. Popili smo po kafu i sok i pojeli hot dog. Pri povratku srećemo one američke tinejdžere koji na biciklima idu da traže duty free shop, vjerovatno da kupe neko žestoko piće. Čini mi se da crnac proživljava najbolje trenutke svog života. Oko 13.00 smo se vratili u sobu. Otišao sam do recepcije da dogovorim odlazak sutra i da otkažem treće noćenje. Uredno su mi vratili 40 RM za sobu. Šteta, bilo bi lijepo ostati ovdje još dan ili dva, ali nemamo vremena. Sve je sređeno, idemo sa ostrva sutra ujutro u 7.00. Ležim u mreži na plaži i čitam knjigu. Vrijeme je prilično dobro, pomalo oblačno, sunce sija iza oblaka i duva lagani vjetrić. Jednom sam se i okupao. To mi ovdje i nije mnogo interesantno. Zatim smo prošetali do pristaništa. Tamo je neki lokalni dečko koji peca ribu. U vodi je mnogo šarenih riba. U njegovoj kantici nijedna.
Sad je oko 17.00 i mnogo smo gladni, a restorani se otvaraju tek u 21.00. Idemo do bara na plaži na pivo – sad je taman vrijeme za „happy hour“. Uzeli smo tri Tigera za 10 RM i sjeli na stolice u pijesku. Tek što smo sjeli eto opet Luke! Sjedili smo tako zajedno. Definitivno je peder, i sto je najgore, ja mu se sviđam. Nema sumnje. Simpatičan mi je njegov vrlo loš engleski. Samo govori „very nice beach“ sa italijanskim naglaskom.
Ostrvo Tioman
Bio je i u Brazilu, samo obilazi plaže po svijetu. Nije mu to ni loša zanimacija. Posmatramo zalazak sunca. Naravno, to je dobra prilika za fotografisanje. Luka se slikao sa mnom, ali sa svojim fotoaparatom. Sad ću izaći na nekom pederskom sajtu. Oko 20 smo otišli do restorana gde smo i sinoć jeli. Pozdravili smo se s Lukom. Možda se opet vidimo na Perentianu. Ipak je dobar momak. Naručili smo po chicken cordon bleu, salatu i sok od banana, sve za 38 RM. Konobar je veseo lik, voli tenis i pita me za Đokovića!? S tim što misli da je on iz Bosne. Večera opet fantastična. Kako je samo ukusno, nešto nije u redu. Kuvar je bog. Ovaj restoran je nešto nevjerovatno. Ovo izgleda kao velika rupa, radi se samo o dva – tri stola postavljena pored plaže i drvenoj baraci u kojoj spremaju jela, ali je hrana čudo!
Ostrvo Tioman
Dok sam plaćao rekao sam konobaru iskreno da je hrana odlična! Na to mi je on pokazao diplomu na zidu. Kuvar ima diplomu iz Francuske i radio je u uglednim francuskim restoranima. Sad je sve jasno! Restoran se zove Mawar.