30.09.2013 (dan 16)
Lombok, Mataram
Ustali smo u 6.30. Čamac za Lombok je u 8.30. Doručak imamo uključen u cijenu sobe. Pojeli po palačinak i popili kafu u dvorištu. Nakon što smo se pozdravili sa momkom koji ovde radi, otišli smo do pristaništa. More je jutros mirno. Ukrcali se u motorni čamac i nakon ugodne vožnje stigli u Bangsal na Lomboku. Ponovo smo na Lomboku. Ostrvo Lombok ima populaciju od oko 3 miliona. Preko 90 % stanovništva pripada narodu Sasak, 10 % su Balinežani, a ima i mali broj Javanaca, Kineza i Bugisa. Sasaci su nekad bili planinski narod i mnogo su siromašniji od Balinežana.
Mataram
Svi Sasaci su muslimani, ali su zadržali svoje animističke običaje i vjerovanja. Većina Kineza na Lomboku živi u Mataramu, preciznije u dijelu grada Cakranegara. Klima na Lomboku je slična kao i na Baliju sa suvim periodom od aprila do septembra i kišnim periodom od oktobra do marta. Najviše kiše pada između novembra i februara. Još nismo ni izašli iz čamca a prišao nam je neki momak da nas poveze do stanice gde će nas pokupiti vozač. Prvo sam pomislio da je momak iz agencije i da on treba da nas dočeka. Međutim, to nije slučaj. Dečko ovde lovi turiste i prevozi ih do centra mjesta svojim cidomom. To je mala kočija koju vuče konj. Prihvatamo jer se nismo nikad ni vozili u toj stvari.
Dečko je neki veliki šaljivdžija. Pitao sam ga da se ne zove slučajno Wayan, na šta mi je odgovorio negativno i rekao da je ovo Lombok i da ovde nema Wayana. Vozio nas je oko 1 km i platili smo mu 40.000 Rp. Jasno je da nas je dobro oderao u vezi cijene. Tu je neki restoran u kojem smo popili kafu dok smo čekali vozača. Nakon pola sata smo krenuli prema Mataramu putem kroz džunglu. Zaustavili smo se kod turističke agencije. Tu sam se dogovorio sa njima da nas povezu do hostela Ganesh Inn. Tako su i uradili. Dogovorili smo se sa vozačem da se nađemo sutra ovde u 10.45, pa da idemo za Bali. Ipak je sve ispalo u redu sa ovom agencijom. Zadovoljni smo, posebno što nas je dovezao do hotela.
Mataram
U hostelu nema mjesta, ali par metara dalje u istoj ulici je jedan novi hostel koji se zove Padmi Yoni. Tu smo uzeli sobu za 150.000 Rp, i to je definitivno bila najbolja soba koju smo imali. Hostel je potpuno nov, a jedan dio se još gradi. Možda smo i prvi gosti ovde. Sve je perfektno čisto, imamo TV, klimu i veliko i novo kupatilo. Ovaj dio grada izgleda lijepo i moderno a zove se Cakranegara. Ovde živi veliki broj Kineza koji uglavnom imaju neki svoj privatni biznis. Mislim da je i vlasnik našeg hostela Kinez. Izašli smo u grad. Mataram, glavni grad Lomboka je konglomerat nekoliko odvojenih gradova. Ampenan ima luku, Mataram je administrativni centar, Cakranegara je poslovni centar i Bertais je transportni čvor. Odmah smo ušli u prvu banku da razmjenimo nešto novca. Kurs je odličan, za jedan euro se dobije 15.400 Rp pa smo razmjenili 150 eura. Kako je samo ljubazna cura koja je radila na šalteru! Danas ćemo cijeli dan potrošiti na kupovinu, a sutra ujutro ćemo obići par znamenitosti grada. Iz banke smo se odmah uputili ka najvećem tržnom centru u gradu – Mataram Mall. To je veliki tržni centar na tri sprata i ima svega, od hrane do automobila. Na gornjem spratu smo sjeli u jedan restoran i ručali i popili po voćni sok. Govedina u sosu od crnog bibera je odlična! Obišli smo cijeli tržni centar i zadržali se u njemu skoro tri sata. Kupili smo tri srebrna prstena za 300.000 Rp. Pored toga smo kupili još i nekoliko majci, kratke hlače, parfeme, hranu i pivo. U prizemlju sam pričao sa momkom koji se zove Deni a koji je tu radio kao prodavač automobila. Deni kaže da je smiješno da mi dolazimo ovde da pocrnimo, a ovde se svi trude da izbijele kožu. Mnogo je preparata za izbjeljivanje koji se mogu kupiti. Ovde je bijela koža na cijeni. Što svijetlija koža, više vrijediš u društvu. Glupost! Deni je dobar momak. Svi su nasmijani i prijatni i svi vole da pričaju sa strancem. Vratili se u sobu i odmarali se uz Anker pivo. Pred spavanje sam gledao lokalnu Lombok televiziju, tačnije neke muzičke spotove domaćih rock bendova. Nisu ni tako loši.