02.05.2010 (dan 18)

Mombasa, Dar

Zamalo smo zakasnili na bus u 7.30. Željko je prespavao. Krenuli smo ka Tanzaniji. Mombasa je zbog kiše ispala sranje. Put je pun rupa, nema asfalta uopšte. Vozimo se preko blata.

Dolazimo na granicu. Viza se dobije za par minuta i košta 50 $. Nismo očekivali da će biti toliko skupa. Ko zna, možda i ne košta toliko, ali moraš platiti koliko kažu. Prešli smo u Tanzaniju. Odmah se vidi razlika u odnosu na Keniju. Kuće su drugačije, primitivnije, sa krovovima od slame. Nastavljamo put prema Dar es Salaamu. Put je i dalje užasan. Vozimo se preko blata. Nakon nekog vremena, nailazimo na prepreku na putu. Dva autobusa su se zaglavila u blatu, od kojih se jedan skoro prevrnuo.

Vidim da je jedan od njih onaj s kojim smo mi trebali ići da sam kupio kartu za bus u 6.30, ali srećom htio sam da spavamo pola sata duže pa nismo bili u ovome što je sad u blatu. To se zove sreća. Zadržali smo se bar sat vremena, dok smo čekali da ga malo iskopaju iz blata i poguraju u stranu, tako da ostala vozila mogu proći pored njih.



Vozimo se cijeli dan. Sad smo već i gladni i žedni, a nemamo tanzanijskih šilinga u džepu. Neki dosadan crnac u busu priča već satima bez prestanka i pomalo nam ide na živce. Stižemo u Dar es Salaam oko 19.00. Već je noć. Stalno stižemo u ove gradove noću i konstantno smo bez plana gdje da se smjestimo. Čim izađeš iz busa, eto i dosadnih taksista da te gnjave. Odbijamo ih sve, i idemo pješke prema centru grada. Jeste, još samo kad bi znali u kojem smjeru je centar grada. Nema veze, ipak hodamo dalje, pa gdje stignemo.

U jednoj ulici pitamo neke momke koji obezbjeđuju banku gdje se može naći jeftin hotel. Vrlo su ljubazni i žele da pomognu. Daju nam i svoju stolicu ispred ulaza u banku da sjednemo i malo odmorimo. Pokazuju rukom na hotel koji se nalazi odmah na drugoj strani ulice. To je hotel Keys pa idemo tamo. Soba je 20000 Tsh i odlična je, imamo kupatilo, čak i TV. Imamo čak i doručak uključen u cijenu. Nakon što smo se smjestili, Željko je podigao nešto para u obližnjem bankomatu pa smo otišli u neki restoran da večeramo. Za jedan euro se dobije oko 1700 Tsh. Zapravo je to neka prljava rupa sa stolovima, a ispred, na ulici, je momak koji prži piliće i pomfri. Ta slika mi se baš i ne sviđa, pitam se koliko je to čisto. Zapravo i nije, ali gladni smo pa moramo jesti.

Nemamo izbora. Uzeli smo po pola pileta i pomfri za 6000 Tsh. Od kad sam došao u Afriku, jedem stalno ovu piletinu. Ali tako je kako je, afrički meni je vrlo siromašan. Većina prodavnica u gradu je zatvorena, ali smo našli jednu u kojoj smo kupili vodu i cigare. Otišli smo u sobu oko 21.30. Istuširali smo se i pred spavanje malo planirali šta ćemo raditi sutra. Ostaćemo u Daru još jedan puni dan.

<< prethodna                                                                                  sledeća >>